Kineziterapija je terapija pokretom. Deo je fizikalne terapije i predstavlja jedan od najvažnijih aspekata medicinske rehabilitacije. Danas je kineziterapija obavezni deo rehabilitacije, ne samo kod bolesti i povreda koštano-zglobnog sistema, već i kod bolesti srca i krvnih sudova, bolesti disajnih organa, nefroloških, neuroloških i drugih oboljenja.
Cilj terapije je uspostavljanje optimalnog funkcionisanja mišića, kao i čitavog organizma. Kineziterapija naročito pomaže kada su u pitanju bolovi u leđima. Mnogi smatraju da ova terapija može da ,,udahne život“, te se preporučuje i njena preventivna primena. Njome se jača imunitet, odlična je prevencija osteoporoze, a povoljno utiče i na psihičko zdravlje i dobro raspoloženje.
Šta su ciljevi ili šta se postiže?
Cilj kineziterapije je da se maksimalno iskoriste svi potencijali pacijenta koji je na terapiji, kako bi se što pre oporavile oštećene funkcije lokomotornog aparata.
Ova terapija se zasniva na primeni vežbi zasnovanih na naučnim principima. Vežbe povećavaju izdržljivost i mobilnost osoba sa funkcionalnim ograničenjima. Takođe pomažu i sportistima, jer proizvode fizičku kondiciju.
Osnovni ciljevi kineziterapije su:
- Poboljšanje opšte i segmentne lokomotorne funkcije. Preduslov da se postigne ovaj cilj je dobra evaluacija lokomotornog sistema.
- Prevencija oštećenja funkcije lokomotornog sistema.
- Lečenje ili poboljšanje funkcije respiratornog, kardiovaskularnog i drugih narušenih sistema. Pre nego što se prepiše ova terapija, potrebno je dobro dijagnostifikovati i proceniti funkcionalnost kapaciteta kardiorespiratornog sistema pacijenata.
Kineziterapija ostvaruje ove ciljeve pomoću:
- očuvanja i vraćanja normalne pokretljivosti zglobova
- motorne edukacije (učenje pokreta)
- očuvanja i vraćanja normalne snage mišića
- motorne reedukacije (ponovo učenje pokreta)
- očuvanja i vraćanja koordinacije
- delovanja na centralni i periferni nervni, respiratorni, koštano-zglobni i kardiovaskularni sistem.
Cilj je da se postigne maksimalna funkcionalnost i da se ostvari i održi dobro psihičko stanje.
Kineziterapijom se postiže:
- povećanje pokretljivosti u zglobovima
- povećanje snage i elastičnosti
- poboljšanje cirkulacije i ubrzanje lokalnog metabolizma i procesa oporavka organizma u celini
- stvaranje motoričkih aktivnosti i pravilne šeme pokreta
- poboljšanje funkcije organa kardiovaskularnog sistema, disajnih, nervnog sistema i organa za varenje.
Kineziterapija se preporučuje osobama koje su u procesu oporavka od operacija, sportskih povreda, iščašenja i uganuća.
Takođe se preporučuje i osobama koje imaju problema sa pravilnim držanjem i kičmom. Ove vežbe mogu da rade i deca i bebe, a u tom slučaju su korisne za pravilan razvoj i ispravljanje deformiteta.
Na ovaj način rehabilitacije uključuju se pacijenti koji imaju:
- Ortopedske probleme: uganuće zglobova, probleme sa meniskusom, prelome, isčašenja, sportske povrede, kao i pre i postoperativnu rehabilitaciju.
- Neurološke probleme: povrede mozga ili kičmene moždine, oštećenje perifernih nerava, polineuropatije, stanja nakon moždanog udara, ceberalnu paralizu. Kod ovih problema primenjuje se PNF tehnika, Bobath i Vojt metoda.
- Reumatološke probleme: artroza kolena i kuka, degenerativni i vanzglobni reumatizam, cervikalni i lumbalni sindrom. Cilj ove rehabilitacije je da se smanji bol i da se poboljša i očuva funkciju zglobova, kičmenog stuba i snage mišića.
- Korektivne vežbe se rade za ravna stopala, „Ks” i „O” noge, za uspostavljanje pravilnog držanja tela kod dece i odraslih, za lečenje kifoze kičmenog stuba. Tu spadaju i vežbe disanja i relaksacije.
- Prevencija se preporučuje ljudima čiji posao zahteva dugo sedenje (za računarom, u kancelariji ili ispred televizora). Redovna fizička aktivnost doprinosi boljem održavanju gipkosti tela, zdravlju mišića i kostiju, prevenciji osteoporoze, a važna je i kod osoba koje imaju hronične probleme u vratnoj i lumbalnoj regiji. Redovnim vežbama se poboljšava i psihofizičko i duhovno stanje čoveka.
- Pedijatrija (rad sa bebama). Izvode se vežbe za pravilan psihosomatski razvoj, kao i vežbe za ispravljanje tortikolisa.
- Vežbe za sportiste (profesionalci i rekreativci). Uvežbava se koordinacija, ravnoteža i balans, povećava se izdržljivost, brzina i kondicija, povećava se snaga i elastičnost mišića. Ove vežbe se izvode uz korišćenje sprava i opreme.